Dugoročno gledano najvažnija oblast u koju narod i država treba da ulaže je obrazovanje.
Nadamo se da nije potrebno obrazlagati zašto.

Ipak poslednjih decenija dopustili smo da kratkoročni ciljevi potpuno potisnu dugoročne što je ne samo zapostavilo ovu oblast već ju je i unazadilo.

Problematični su nam svi segmenti obrazovanja:

• Kvalitet nastavnog kadra je danas mnogo niži od nekadašnjeg pa deca završavaju školovanje s manje usvojenog znanja nego ranije,
• Zakonski okvir koji uređuje odnos škole i dece narušava autoritet institucije nastavnika što otežava kvalitetno praćenje nastave,
• Korupcija u obrazovnim institucijama je odavno zatvorila vrata našim stručnjacima u inostranstvu gde naše diplome ništa ne vrede,
• Nastavni program odavno kaska za realnošću što se pokazalo na poslednjem PISA testu.

 

 

Idemo redom:

 

Kvalitet nastavnog kadra

Na sve veći broj neadekvatanog nastavnog osoblja utiču podjednako i neatraktivna primanja naspram stručnosti i neodgovarajuća procedura kod zapošljavanja kadrova.

Po pitanju prvog faktora svedoci smo čestih štrajkova prosvetnih radnika u proteklom periodu, i nije neuobičajno da kvalitetni predavači prelaze u privatan sektor gde se njihovo znanje više ceni ili da čak potpuna promena profesije.

Svi znate za bar jednog nastavnika za koga smatrate da mu nije mesto u školi.

Najčešće se učenici i roditelji žale na kriterijum ocenjivanja, na suvoparno predavanje čitanjem iz udžbenika i na nedovoljno pojašnjenje gradiva.

Primere možete pronaći i na internetu, recimo ovde.

I same školske ustanove su svesne pritužbi na na svoje nastavno osoblje, čak se često i kolege nastavnici se slažu sa žalbama roditelja ali ruke su im vezane jer ne postoji način da škola izbaci nastavnika zbog lošeg predavanja.

Predlog rešenja:

Uvesti obavezo ocenjivanje celog nastavnog osoblja tako što bi odeljenje dobilo nenajavljen kontrolni zadatak iz do tada obrađenih oblasti, a koji bi vodio nezavisni nastavnik.
Prosečna dobijena ocena celog odeljenja označava u kojoj meri je odeljenje usvojilo znanje odnosno sposobnost nastavnika da svoje znanje prenese učenicima.
Konačno, ustanoviti granicu koja bi označavala da li je mereni nastavnik zadovoljio ili ne (recimo 3,00) i propisati da se nastavniku obavezno raskida ugovor o radu ako dve godine uzastopno ne dobije prelaznu ocenu.

 

Zakonski okvir koji uređuje odnos škole i dece

Ne znam da li znate ali propisi zabranjuju nastavnicima da učenika koji remeti nastavu izbaci sa časa, da ga prozove da odgovara za ocenu ili na bilo koji način umiri osim da ga lepo zamoli. U situacijama gde lepo zamoljen učenik nastavlja da remeti mir nastavnici najčešće nastavljaju da predaju odeljenju kao da se ništa ne dešava što za posledicu ima to da deo odeljenja nije usvojio materiju. Događa se i da neki nastavnici na svoju ruku ipak udalje učenika sa časa rizikujući tužbu i kaznu.

Zakonodavac je ovim propisima hteo da brigu o deci podigne na viši nivo po EU merilima ali pokazalo se kao pedagoški loše rešenje.

Nastavnicima je onemogućeno da efikasno zavedu red i mir u učionici kao i da na bilo koji način uspostave autoritet nad decom, a predavanje nastavnika bez autoriteta se ne prati sa pažnjom i koncetracijom.

Setite se kako su naši preci cenili učitelje i profesore, i imali su razloga za to.
Zašto to ne činimo i mi?

 

Korupcija u školskim institucijama

Uzrok korupcije je pre svega ne postojanje efikasne pravne države.
Ova pojava je u početku bila sporadična ali vremenom se pokazalo da počinioci ovog krvičnog dela uglavnom prođu nekažnjeno, i taj loš signal su svi videli.

Pogledajte šta se posle 7 godina događa sa akterima afere „Index“ iz Kragujevca:
– Gde su profesori iz afere „Indeks“: Napredovali, a prodavali ispite
– Afera „Indeks“ ulazi u sedmu godinu

Imamo dalje, 2 godine Zaboravljeni lažni doktorat Tihomira Simića

Konačno imamo i aktuelne afere da privatnim univarzitetom Megatrend i doktoratom ministra policije N.Stefanovića:  Blistavi um ministra Stefanovića

Ne treba zaboraviti ni na objavljen snimak ministra obrazovanja dok uzima mito.

Sva ova krivična dela se sporo ili nikako ne procesuiraju što nastavlja da šalje negativan signal poštenim prosvetnim radnicima kojima su se kolege počele podsmevati.

Rešenje se samo po sebi nameće, pravna država mora efikasno sankionisati ovu pojavu.

 

 

Nastavni program

Domaći stručnjaci se odavno zalažu za uvođenje više praktične nastave u plan i program nastave, ali bez uspeha jer to košta.
Treba opremiti radionice, laboratorije, nabaviti materijale ali sve to neće doneti političke poene onima koji to treba da odobre.

Sadašnji obrazovni sistem nagrađuje suvoparno bubanje podataka napamet umesto primenu usvojenog znanja.
Primer sa gornjeg linka:

Mi smo na fakultetu imali upravo taj slucaj, djevojka najbolji student prosjek skoro 10, dekan potegne sve veze da nagradi dobrog studenta ( i sebi digne rejting) i zaposli je u dobroj firmi, posle 2 mjeseca su joj dali otkaz jer se prosto nije snalazila na prakticnim slucajevima, sada radi na fakultetu asistent je na jednom predmetu… znaci savrseno buba ali nista od toga nije shvatila….

Koliko god osporavali metodologiju po kojoj PISA test ocenjuje znanje zaostajanje za svetom  je veoma uočljivo: Srednjoskolci iz Srbije kasne godinu dana za vrsnjacima
Na skali od 65 država nalazimo se na 43 mestu.

Takođe, postoji i problem sa nekim udžbenicima koji kao da su pisani da budu pomoćno sredstvo a ne glavni izvor učenja.
Pre nekoliko godina je takav primer bio udžbenik iz matematike za 4 razred osnovne škole gde je svaka lekcija objašnjena u 4-5 rečenica i 2 primera. Učenici koji nisu prisustvali nastavi nisu mogli ništa naučiti iz knjige sem tih par primera nadajući se da će na kontrolnom biti upravo neki od njih.

Kao rešenje nemam ništa da dodam onome što domaća struka odavno traži.

 

 

Za kraj bih da vam skrenem pažnju na tekst jednog našeg iseljenika u Australiju u kojem nam opisuje tamošnji školski sistem: Kako izgleda školovanje u Australiji.