Džon Perkins godinama je bio vodeći svetski ekonomista, a zatim ekonomski ubica koji je na kreiranju globalne imperije radio direktno sa liderima Svetske banke, MMF-a i ostalih svetskih finansijskih institucija.

„U nekim situacijama u kojima mi nismo imali uspeha, agenti–šakali, bili su poslati da sruše tu vladu ili eliminišu one lidere koje ekonomske ubice nisu uspjele da podmite. To se meni dogodilo u Panami i Omar Torijos je bio ubijen kao rezultat toga. Ako bi i šakali podbacili, onda ide američka vojska – kao što je slučaj s Irakom.“

Njegov posao sastojao se u uveravanju šefova država i vlada zemalja trećeg sveta da pozajme dovoljno novca od globalnih finansijskih institucija kako bi se njihove zemlje našle u dužničkom robstvu.

Nakon toga korumpirana elita u toj državi znatno bi se obogatila, a resursi tih zemalja u potpunosti prepustili korporacijama i geopolitičkim interesima SAD-a.

Brutalne metode

Perkins je napisao nekoliko knjiga o svojim iskustvima među kojima su najpoznatije „Confessions of an Economic Hit Man“ (Ispovesti ekonomskog ubice) , „The Secret History of the American Empire“ (Tajna istorija američke imperije)  i „The Secret History of the American Empire – Economic Hit Men, Jackals, and the Truth“ (Tajna istorija američke imperije – ekonomske ubice, šakali i istina).

Perkins u svojoj knjizi „Ispovesti ekonomskog ubice“ iz 2004 primećuje sledeće: “U zemljama kao što su Ekvador, Nigerija ili Indonezija oblačimo se kao učitelji ili vlasnici radnji. U Vašingtonu i Parizu izgledamo kao vladini službenici ili bankari. Delujemo skromno i prosečno. Posećujemo projekte i obilazimo osiromašena sela. Propovedamo altruizam i govorimo za lokalne novine o dobrobiti koju će doneti naši humanitarni projekti. Konferencijske stolove i vladine odbore prekrivamo tabelama i visokim proračunima, a na Harvardovoj školi za ekonomiju držimo predavanja o čudesima makroekonomije. Mi smo stalno prisutni i radimo otvoreno. Ili, u najmanju ruku, tako se predstavljamo i takvi smo prihvaćeni. Tako funkcioniše ovaj svet.”

Taj njegov svet uključuje i Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, koji su itekako odigrali značaju ulogu u “novom ekonomskom porobljavanju svijeta” i zato Perkins vjeruje da samo jedinstven odgovor ugroženih zemalja u razvoju može razbiti obruč te nove svetske imperije bez milosti. Nekadašnji ekonomik hitmen bez straha od revanšizma “šakala koji su u službi privredne mafije” i sa zadovoljstvom probuđene savesti, pokušava da nam pokaže da stvari nisu uvek onakve kakvima se čine i da vredi se boriti za bolji svet, za svet bez globalne prevare, korupcije, ucene i brutalnosti.

Evo kako on objašnjava ko su ekonomske plaćene ubice i šta je njihov zadatak?

– Najvažniji zadatak za ekonomskog plaćenog ubicu je da otkrije sve one zemlje Trećeg sveta koje imaju resurse za koje su zainteresovane američke korporacije (uzmimo primjer nafte), zatim tim zemljama Svetska banka ili njoj slične institucije dozvoljavaju ogromne pozajmice. Ali, novac ne ide direktno u tu zemlju. On pre ide američkim kompanijama koje grade moćne fabrike, industrijske komplekse ili preduzimaju druge grandiozne infrastrukturne projekte u toj zemlji. Od toga imaju koristi lokalne bogataške familije jednako koliko i američke korporacije, ali to ne pomaže i većini populacije, koja je suviše siromašna da koristi struju, nije obučena dovoljno da radi u novoj industriji i koja faktički ostaje da živi van tog ekonomskog sistema. Zemlja, naravno, završava tako što upada u ogroman dug koji ne može da izmiri. Tada mi, ekonomske plaćene ubice idemo nazad u tu zemlju i kažemo: “S obzirom na to da ne možete da platite svoje dugove, dajte nam ono od čega živite – prodajte vašu naftu po niskim cenama našim naftnim kompanijama. Ili nas podržite svojim glasovima u UN – u ili nam dozvolite da izgradimo vojnu bazu ili pošaljite svoje trupe da podrže naše u Iraku.” U nekim situacijama u kojima mi nismo imali uspeha, agenti–šakali, bili su poslati da sruše tu vladu ili eliminišu one lidere koje ekonomske ubice nisu uspjele da podmite. To se meni dogodilo u Panami i Omar Torijos je bio ubijen kao rezultat toga. Ako bi i šakali podbacili, onda ide američka vojska – kao što je slučaj s Irakom.

Perkins je govorio i o načinu na koji Međunarodni monetarni fond i Svetska banka učestvovali u izgradnji te korporatokratije u zemljama u razvoju.

– Jednom kada se zemlje zaduže, Međunarodni monetarni fond im nudi dodatnu finansijsku pomoć. U izvesnom smislu, to je smanjenje dugovanja, ali tek onda kada se država ili države slože da prodaju svoja dobra i druge resurse stranim kompanijama i da privatizuju javni sektor. Posedica toga je da te države potpadaju pod tu svetsku imperiju.

Potresao svet

Perkinsonove knjige su potresle svet, jedan od njegovih biografa opisuje ga kao čoveka koji je živeo četiri života, kao ekonomski plaćenog ubicu, upravni direktor veoma uspešne kompanije za proizvodnju alternativne energije, ekspert za urođeničke kulture i učitelj i pisac koji se zalaže za ekologiju.

– To je opis koji vrlo dobro sumira moj život. Mislim da je fer reći da sam živeo privilegovanim životom, iako je pošteno reči da sam kao ekonomski plaćeni ubica sasvim sigurno radio stvari kojima se ne ponosim. Nakon tog perioda posvetio sam život stvaranju boljeg svijeta. To je cilj kojem sam nakon 1981. godine posvetio život – rekao je u jednom od brojnih intervjua.

Perkins je u brojnim intervjuima otkrivo kako je došao do toga da postane ekonomski ubica, o putovanjima u Afriku, Aziju, Evropu, Latinsku Ameriku i na Srednji Istok, o predsednicima Paname i Ekvadora koji su odbili mito i završili mrtvi pa do toga kako je došao na ideju da objavi svoja iskustva ekonomskog ubice.

Kako je postao ekonomski ubica

– Kada sam završio Poslovnu školu na Bostonskom univerzitetu, bio sam regrutovan od strane „National Security Agency“, agencije za nacionalnu bezbednost, najveće nacionalne agencije tog tipa i, rekao bih, najtajnovitije špijunske organizacije. Premda ljudi misle da je CIA veća, NSA je mnogo, mnogo veća ili je barem bila u vrijeme kada sam ja radio za ovu agenciju. O ovoj tajnoj organizaciji nema mnogo podataka, tvrdi se da NSA radi samo na kriptografiji, ali svi znamo da su u ovoj agenciji ljudi koji slušaju naše telefonske razgovore“, priča Perkins.

Pokajanje

– Nakon 11. septembra, dok sam stajao i posmatrao kako gori Svetski trgovinski centar, znao sam da moram da napišem knjigu. Shvatio sam koliko je važno pomoći ljudima da shvate da američka spoljna politika nije ono za šta se predstavlja da jeste i da, u suštini, ima za cilj stvaranje vrlo nepravednog i nepoštenog sveta koji će rezultirati rastućom nestabilnošću. Moj unuk očekuje da nasledi jedan miroljubiv svet, svako dete na svakom kontinentu mora imati ista očekivanja. Da bi se to dogodilo, moramo da otklonimo uzroke terorizma, glad, siromaštvo i eksploataciju. Shvatio sam da je moj prvi korak bio da otkrijem priču o eksploataciji, priču o ekonomskim plaćenim ubicama. Nikome nisam rekao da pišem knjigu sve dok je nisam završio i poslao je određenom broju izdavača. U tom smislu, to je bila moja najbolja garancija. Svaki šakal zna da jednom kada knjiga postane dostupna javnosti, čak i da ja budem ubijen, to može samo uvećati njenu prodaju, i to je veća opasnost nego to što sam ja živ.

Srbija

– Nikada nisam radio u Srbiji i ne poznajem specifičnosti vaše situacije konkretno, tako da ne mogu ni da predložim neki jasan plan. U svakom slučaju, najvažnija stvar je da se ne prihvati ideja da vi morate nekome da robujete. U kooperaciji s drugim zemljama, koliko je moguće širom sveta, od Afrike, preko Latinske Amerike, do Evrope i Azije, treba odbiti ulazak u nove dugove ili preuzimanje plaćanja starih dugova koje su napravili neki bivši lideri, korumpirani od strane ekonomskih ubica. Tek ako svi zajedno i složno ustanete i pobunite se, možete da se nadate uspehu.