Politika i političari.

Uticaj politike na običnog čoveka i zašto mrzim političare.

Definicija

Po definiciji politika je skup procesa i načina na koji se donose odluke unutar jedne grupe ljudi ali termin se koristi uglavnom za opis poslova državnih institucija.

Sama ideja da je potreban neko da utiče na svakog pojedinca  zajednice, da bi njegov rad usmerio u smeru u kojem će najviše doprineti zajednici u celini, je sasvim na mestu i podržavam je.

Međutim implementacija te ideje je raznolika i problematična.
Glavno pitanje koje se postavlja pri izboru implementacije je koliko uticajatreba dozvoliti vlasti nad pojedincem.

Ipak u svakom uređenju koje je čovečanstvo do sada iskusilo na kvalitet života običnog čoveka uvek je više uticaja imala vlast nego što je pojedinac svojim radom i zalaganjem uticao. Osim u početnom rodovskom društvu.

Naravno, svugde se mogu pronaći i talentovani i veoma sposobni pojedinci koji će sebi obezbediti lagodan život ali oni čine manje od 1% stanovništva. Ovde govorim o proseku, o običnom čoveku.

Demotivišuće na običnog čoveka deluje činjenica da on može da se trudi na svom poslu i da znatno prebaci svoj radni učinak a da će vlast taj njegov rezultat prepoloviti.
On zna da će ako pogreši na svom poslu osetiti posledice, ali i da će ako vlast pogreši posledice opet biti prebačene kod njega.

Vlast je neproizvodni deo društva, kao i vojska, policija i još neke institucije, i u punom smislu te reči možemo ih smatrati parazitima društva, ali ipak potrebnim, korisnim parazitima.

Ali ako nivo parazitiranja postane značajan to ugrožava opstanak društva, analogija sa biološkim parazitima je ovde sasvim upotrebljiva.
Šta mislite, koliko parazita (pijavice,gliste,…) bi mogla neka životinja da izdrži na sebi.
10 posto ? 20 posto ?
Ne znam, ali sam prilično siguran da bi preko 30% bilo fatalno za skoro svaki organizam.

A koliko parazita mi nosimo ?
Ako radimo za platu, naš poslodavac mora pored plate državi da uplati još 41% poreza i doprinosa.
Ako zarađujemo sami – i više.
Dodajmo tome i godišnji porez na nekretnine i slično.

Najviše demotiviše zaključak da radnik sa skoro pola svojih prihoda finansira državu znajući da ne može da utiče na njen rad a da će posledice njenog lošeg rada ipak on osetiti.

Partokratija

Kap koja preliva čašu je partokratija, oblik nepotizma kod kojeg se gleda pripadnost političkoj partiji.
Partokratija je postojala i u jednopartijskom sistemu  SFRJ ali u znatno manjoj meri.
Danas je, nažalost, uobičajno čuti fraze „moram se učlaniti u neku stranku da bih dobio posao“.
Zanemarimo za sada poražavajuću činjenicu da je većini ljudi lakše da preko stranke traže posao (podržavajući time partokratiju) umesto da sami sebi naprave posao.

Sticajem okolnosti zaposlen sam u javnom preduzeću i svedok sam da je u poslednjih 18 godina preko 98% novih radnika došlo preko pripadnosti stranci, i daću za sebi pravo da procenim da su tek 10% njih kvalitetni radnici. Možda i manje.
Kvalitetan dugogodišnji radnik, koji nije u nekoj stranci, može u javnom preduzeću da napreduje samo do određenog nivoa i tu nailazi na beton.

Verujem da je tako i u drugim preduzećima.
Firme koje ovako posluju ne mogu biti efikasne, neminovno propadaju i čine teret društvu.

Sve to je posledica toga što politika ima prevelik uticaj na živote svih nas.

Stav

Da ne bude zabune, nemam ništa protiv politike, ona jednostavno mora da postoji.

Imam protiv trenutnog političkog sistema koji ima toliko uticaja, koji toliko parazitira u našim životima, mnogo troši spram mizernih rezultata. Sa ovakavim sistem društvo ne može da prosperira, sav napredak društva je podređen održavanju sistema.

Naročito imam protiv političara jer čim su u igri – podržavaju takav sistem.
Njima on odgovara jer imaju ličnu korist od njega – nemojte da imate dileme oko toga.
Navodno ih biramo na izborima da zastupaju interese naroda a svi se zdušno zalažu za što veći uticaj politike na naše živote.
Lagodno se osećaju na tom svom poslu jer znaju da neće imate posledice zbog svojih grešaka. Kad ste čuli da je neki ministar, poslanik, član upravnog odbora, direktor,… ikada kažnjen? Verovatno nikada. Ja znam za par izuzetaka ali su svi imali politički razlog za pokretanje procesa.

Dakle mi ih plaćamo a oni rade isključivo za lični interes.

Utopija

Ako neko zna za državu:

• u kojoj je ljudima omogućeno da rade i zarade bez da znaju ko im je predsednik,
• gde političari rade u interesu naroda,
• gde građani jednostavno rade svoj posao najbolje što umeju bez uplitanja politike,
• gde na TV-u vesti ne počinju sa „Predsednik XY je primio ovog/onog….“, to građane ne zanima,
• gde kvalitetan radnik može dogurati do mesta direktora preduzeća,
• gde od svojih primanja građani odvajaju 15%-20% državi,

javite mi da tražim useljeničku vizu.

Hoću da radim i da bezbrižno živim od svog rada.
Jel to mnogo ???

–

Zaključiću citatom književnika Dobroslava Petričevića: „Najveća korist svakog pojedinca je opšte dobro“.